U Cr­noj Go­ri mo­ra­mo pru­ži­ti do­dat­nu po­dr­šku dje­ci bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, oni­ma ko­ja ži­ve u si­ro­ma­štvu, u in­sti­tu­ci­ja­ma i ma­li­ša­ni­ma iz ma­njin­skih gru­pa, po­seb­no rom­ske i egip­ćan­ske, po­ru­čio je u raz­go­vo­ru za „Dan” šef pred­stav­ni­štva UNI­CEF-a u Cr­noj Go­ri Osa­ma Ko­ga­li. On na­vo­di da vi­še od de­set od­sto dje­ce u Cr­noj Go­ri ži­vi u si­ro­ma­štvu.
– Si­ro­ma­štvo dje­ce je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će, jer osta­vlja do­ži­vot­ne po­sle­di­ce ko­je ne­ga­tiv­no uti­ču na raz­voj dje­te­ta, a sa­mim tim i na bu­duć­nost či­ta­vog dru­štva. Is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da je obez­bje­đi­va­nje pri­stu­pa kva­li­tet­nom obra­zo­va­nju, po­čev­ši od vr­ti­ća, ključ­no za pre­ki­da­nje me­đu­ge­ne­ra­cij­skog kru­ga si­ro­ma­štva. Po­treb­na nam je stra­te­gi­ja za ba­vlje­nje pi­ta­njem si­ro­ma­štva dje­ce i in­ten­ziv­na me­đu­sek­tor­ska sa­rad­nja za nje­no spro­vo­đe­nje, ka­ko bi­smo efi­ka­sno rje­ša­va­li ovaj pro­blem kroz si­stem­ske in­te­r­ven­ci­je, po­bolj­ša­nje pri­stu­pa i kva­li­te­ta uslu­ga ko­je nu­de si­ste­mi zdrav­stva, obra­zo­va­nja i dječ­je za­šti­te – ka­zao je Ko­ga­li za „Dan”.
On na­vo­di da u Cr­noj Go­ri, kao i u dru­gim ze­mlja­ma u re­gi­o­nu, po­sto­ji ne­ko­li­ko gru­pa dje­ce ko­ji­ma je po­treb­na po­dr­ška u ve­ćoj mje­ri.
– To su dje­ca sa smet­nja­ma u raz­vo­ju, dje­ca bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, dje­ca ko­ja ži­ve u si­ro­ma­štvu, ona ko­je ži­ve u in­sti­tu­ci­ja­ma i dje­ca ma­nji­na, po­seb­no rom­ska i egip­ćan­ska. Obez­bje­đi­va­nje jed­na­kih mo­guć­no­sti za sva­ko di­je­te u sr­cu je na­še mi­si­je ši­rom svi­je­ta, kao i pro­ce­sa iz­grad­nje pra­ved­nog dru­štva. Ako že­li­mo da ostva­ri­mo ta­kvo dru­štvo u Cr­noj Go­ri, mo­ra­mo pru­ži­ti do­dat­nu po­dr­šku po­me­nu­toj dje­ci, jer ona od­ra­sta­ju sa znat­no sla­bi­jim mo­guć­no­sti­ma za raz­voj u po­re­đe­nju sa dru­gom dje­com. Ge­ne­ral­no, po­bolj­ša­nje pri­stu­pa i kva­li­te­ta obra­zo­va­nja, zdrav­stve­ne i so­ci­jal­ne za­šti­te, kao i kva­li­te­ta kul­tur­nih pro­gra­ma, bi­će od ko­ri­sti sva­kom dje­te­tu u Cr­noj Go­ri. Iz tog raz­lo­ga, po­dr­ža­va­mo te­ku­će re­for­me si­ste­ma obra­zo­va­nja, zdrav­stva, dječ­je i so­ci­jal­ne za­šti­te, i za­la­že­mo se za etič­ko iz­vje­šta­va­nje o pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču dječ­jih pra­va, kao i za kva­li­tet­ne, in­klu­ziv­ne me­dij­ske pro­gra­me za dje­cu - ka­že Ko­ga­li.
U 2017. go­di­ni Cr­na Go­ra je, ka­ko ka­že, ostva­ri­la cilj da ni­jed­no di­je­te mla­đe od tri go­di­ne ne bu­de smje­šte­no u ve­li­ke in­sti­tu­ci­je za dje­cu bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja. Po­red to­ga, broj dje­ce u ta­kvim usta­no­va­ma sma­njen je za 45 od­sto u pe­ri­o­du od 2010. do 2016. go­di­ne. Iako je ri­ječ o zna­čaj­nom uspje­hu, Ko­ga­li sma­tra da je po­treb­no ulo­ži­ti do­dat­ne na­po­re da sva­ko di­je­te od­ra­sta u to­plom po­ro­dič­nom okru­že­nju, jer još uvi­jek ima dje­ce ko­ja ži­ve u in­sti­tu­ci­ja­ma.
– Broj dje­ce sa smet­nja­ma u raz­vo­ju u re­dov­nim ško­la­ma zna­čaj­no je po­ras­tao u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ali po­treb­no je i da­lje ra­di­ti na to­me da se osi­gu­ra da ško­le u Cr­noj Go­ri obez­bje­đu­ju kva­li­tet­no in­klu­ziv­no obra­zo­va­nje sva­kom dje­te­tu. Iako je broj dje­ce ko­ja po­ha­đa­ju pred­škol­sko obra­zo­va­nje u naj­si­ro­ma­šni­jim dje­lo­vi­ma sje­ver­ne re­gi­je u po­sled­nje vri­je­me u po­ra­stu, Cr­na Go­ra i da­lje ula­že ma­nji pro­ce­nat svog BDP-a u pred­škol­sko obra­zo­va­nje ne­go su­sjed­ne ze­mlje – na­vo­di on.
On upo­zo­ra­va da uz to ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka o dje­ci ko­ja ži­ve na uli­ci, iako po­sto­ji je­dan broj ta­kve dje­ce, pre­te­žno rom­ske i egip­ćan­ske, ko­ji­ma je hit­no po­treb­na po­dr­ška jer su u opa­sno­sti od svih ob­li­ka eks­plo­a­ta­ci­je, uklju­ču­ju­ći tr­go­vi­nu lju­di­ma, te eks­plo­a­ta­ci­ju eko­nom­ske i sek­su­al­ne pri­ro­de.
– Dječ­je pro­sja­če­nje je ta­ko­đe pri­sut­no i tom pro­ble­mu tre­ba po­sve­ti­ti do­dat­nu pa­žnju u sa­rad­nji sa po­ro­di­ca­ma i re­le­vant­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Na­la­zi naj­no­vi­jih stu­di­ja spro­ve­de­nih u Cr­noj Go­ri i su­sjed­nim ze­mlja­ma uka­zu­ju na to da je ado­le­scen­ti­ma, kao i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma, po­treb­no pru­ži­ti vi­še po­dr­ške, pa je to još je­dan pri­o­ri­tet na ko­ji se nad­le­žne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju vi­še fo­ku­si­ra­ti. Uop­šte gle­da­no, cr­no­gor­sko dru­štvo po­sve­će­no je po­bolj­ša­nju ži­vo­ta dje­ce. Me­đu­tim, po­bolj­ša­nje obra­zo­va­nja, zdra­vlja i za­šti­te dje­ce slo­žen je po­sao, ko­ji mo­ra bi­ti ute­me­ljen na na­uč­nim sa­zna­nji­ma i pod­ra­zu­mi­je­va­ti kon­ti­nu­i­ra­nu me­đu­sek­tor­sku sa­rad­nju, ka­ko bi bio efi­ka­san i re­zul­ti­rao po­zi­tiv­nim pro­mje­na­ma za dje­cu – na­vo­di Ko­ga­li.M.SE­KU­LO­VIĆ


Na­si­ljem se ne rje­ša­va pro­blem na­si­lja

UNI­CEF-ova naj­no­vi­ja kam­pa­nja ti­če se od­ga­ja­nja dje­ce bez na­si­lja, a Ko­ga­li ob­ja­šnja­va za­što su se od­lu­či­li baš za nju.
– U po­sled­nje vri­je­me sam pri­mi­je­tio ne­ko­li­ko iz­vje­šta­ja u me­di­ji­ma o vr­šnjač­kom na­si­lju, ko­je se od­i­gra­lo u ško­la­ma u Cr­noj Go­ri ili van njih. Dje­ca uče iz ono­ga što vi­de oko se­be i što pro­ži­vlja­va­ju sva­ko­dnev­no. Od­ga­ja­nje dje­ce uz upo­tre­bu na­si­lja zna­či od­ga­ja­nje bu­du­ćih na­sil­ni­ka i pro­ble­ma­tič­nih gra­đa­na. Ako di­je­te uda­ra­te, vi­če­te na nje­ga, ig­no­ri­še­te ga i slič­no, vi ga li­ša­va­te mo­guć­no­sti da raz­go­va­ra s va­ma, da na­u­či ka­ko da raz­mi­šlja i da ra­zu­mi­je za­što od nje­ga tra­ži­te da se po­na­ša na od­re­đe­ni na­čin. Ta­ko­đe, se­be li­ša­va­te mo­guć­no­sti da sa dje­te­tom raz­vi­je­te od­nos is­pu­njen po­vje­re­njem i lju­ba­vlju – od­nos kroz ko­ji i sa­mi ra­ste­te kao oso­ba. Što je naj­va­žni­je, va­še di­je­te us­kra­ću­je­te za ro­di­te­lja ko­me mo­že da se po­vje­ri bez stra­ha ka­da se de­si ne­što lo­še i hit­no mu tre­ba sa­vjet is­ku­sni­je i mu­dri­je oso­be. Sto­ga, ka­da sve to ima­mo na umu, ja­sno je da ako že­li­mo da iz­gra­di­mo dru­štvo bez na­si­lja, mo­ra­mo po­če­ti od stva­ra­nja po­ro­di­ca bez na­si­lja. Ovo ni­je lak za­da­tak, jer od sva­kog po­je­din­ca tra­ži da na­u­či da rje­ša­va su­ko­be bez upo­tre­be na­si­lja. Me­đu­tim, pi­ta­nje je ima­mo li al­ter­na­ti­vu ako že­li­mo da na­pre­du­je­mo kao ljud­ska bi­ća i kao dru­štvo – za­klju­ču­je on.


Mo­ra­mo kon­sul­to­va­ti eks­per­te za dje­tinj­stvo

Ko­ga­li is­ti­če da ka­ko za Cr­nu Go­ru, ta­ko i za dru­ge ze­mlje ši­rom svi­je­ta, va­ži da dje­ca i mla­di mo­ra­ju bi­ti če­šće kon­sul­to­va­ni i vi­še uklju­če­ni u pro­ces iz­grad­nje dru­štva po mje­ri dje­te­ta.
– Svi smo ne­ka­da bi­li dje­ca, ali se vre­me­nom pri­ro­da dje­tinj­stva mi­je­nja­la. Na pri­mjer, da­na­šnja dje­ca od­ra­sta­ju u svi­je­tu di­gi­tal­nih me­di­ja, dok su nji­ho­vi ro­di­te­lji i na­stav­ni­ci od­ra­sta­li uz te­le­vi­zi­ju i no­vi­ne. Po­sma­tra­ju­ći iz ove per­spek­ti­ve, dje­ca su naj­ve­ći struč­nja­ci za da­na­šnje dje­tinj­stvo, jer su upra­vo oni ti ko­ji ga pro­ži­vlja­va­ju sva­kog da­na. Sto­ga, mo­ra­mo se re­dov­no kon­sul­to­va­ti s nji­ma ka­ko bi­smo vi­še sa­zna­li o nji­ho­vim pro­ble­mi­ma i pre­po­zna­li naj­bo­lje na­či­ne nji­ho­vog rje­ša­va­nja. Iz tog raz­lo­ga, UNI­CEF pro­sla­vlja Svjet­ski dan dje­te­ta (20. no­vem­bra), ko­jim se obi­lje­ža­va go­di­šnji­ca usva­ja­nja UN kon­ven­ci­je o pra­vi­ma dje­te­ta, ta­ko što po­dr­ža­va dje­cu iz ci­je­log svi­je­ta da „pre­u­zmu” ključ­ne ulo­ge u me­di­ji­ma, po­li­ti­ci, bi­zni­su, spor­tu i za­ba­vi, i iz­ra­ze svo­ja mi­šlje­nja o to­me na što li­de­ri ši­rom svi­je­ta tre­ba da obra­te po­seb­nu pa­žnju. Mla­di ta­ko po­sta­ju glas po­dr­ške mi­li­o­ni­ma svo­jih vr­šnja­ka ko­ji se su­o­ča­va­ju sa ne ta­ko svi­je­tlom bu­duć­no­šću – na­vo­di on.